o

O, priliko nesputane mladosti i želje Kao vetar šunjaš se kroz um, sasvim polako I večito opstaješ kao motiv pesme. Al' naizgled bezopasna, prekidaš veselje - Svakoga ko pokuša da priđe slomiš lako - Da naruši razboritost tvoju niko ne sme. O, prolećna nimfo, boginjo lepote Ti prirodom vladaš i donosiš boje: Eterična draga raspletene kose Zašto uvek nastojiš da muvaš idiote Što videti nikad neće savršenstvo tvoje? Neka se u pizdu materinu nose. O, kraljice smrti moje i života Sada, više nego ikad, pomoć tvoju ištem Jer nebeski svod se sada na me ruši Prepusti se slučaju i ostavi skota Sirene oblaka za tobom sada vrište Ravnodušnost rupu ostavlja u duši. O, prokleta kučko što lance moje držiš! Ti pojavom svojom razum meni lomiš I vučeš me snagom bezumlja u bezdan. Ne prestaj! Potajno i želim da me mučiš. Da te žrtvom svojom možda naučim da voliš Ja ću volji tvojoj i besu da se predam. Ti, koja u očima kriješ vrata Hada Zbog ljubavi silne koju gajim prema tebi Kazni me! Uništi me, ako ti je drago Ali dok me odvlačiš do podzemnog grada Priznaj, ako nećeš meni, barem sebi Da li ti je ikada do nečega stalo? Da li tvojom dušom vatra ili pustoš vlada?