(pakao)

ja nisam više ni usamljen. ja sam samo potpuno, i fizički i mentalno, odsečen od tog svakodnevnog života koji svi drugi paralelno naseljavaju. ja ne znam da pričam taj jezik, i ne umem da pustim misli u tom pravcu. uglavnom mi to nije ni bitno: ja sam podjednako zadovoljan u svom svetu koliko i oni u tom, ako ne i mirniji. Ali šta je u stvari moj svet? gomila anksioznosti, pusti snovi, konstantno nezadovoljstvo time gde sam, i gomila imaginarnih ljubavi sa imaginarnim ženama. Ništa od toga ne može da bude dovoljno da me nahrani, da me održi. To više nije materijal za pesme, koliko materijal za psihičko oboljenje. molim se da me neko izvuče, ali šta ako ja sâm to sprečavam? molim vas, neka me neko izvuče. molim te, izvuci me.