četrnaesti dan

četrnaesti dan niko mi se ne javlja nadam se da niste bili na zimovanju nadam se da nisi božićni ručak provela sa njegovima jako se nadam da si sve vreme sama na njegovom krevetu gledaš u zid sobe njegovog stana krečiš u mislima dok ne ostane ništa od našeg znoja po njima ali on opet probija udaćeš se za njega rodićeš mu sina plakaćeš pod tušem razmišljaćeš o meni šetaćeš dugo kontempliraćeš samoubistvo mislićeš kako si jadna kako je tebi teško kako te muka hvata koliko je to strašno voliš ga, pa šta? volim i ja tebe voliš i ti mene valjda ne voli te mama kučketina tebe treba da voli svako ja ću za to da se postaram ako pre toga ne odustanem vera mi se ozbiljno poljuljala divni ljudi svuda oko mene misle da više stvarno ne treba da se izjedam oko jedne male... ne znam šta si ti nekakav grumen zlata malo vode na dlanu mala mačka šušumiga sve me boli nisam tu kad se lepe stvari dešavaju ja u glavi odem tamo gde se snovi zakopavaju držim lopatu i gledam u zemlju gledam u ploču dok držim dleto i neću da počnem neću nikad nisam hteo sreću uvek sam hteo samo jednu