Godinu dana

Moja je ljubav nežna i blaga Tvoja je gorela kao papir Moje su reči bile mucave, isprekidane i nejasne Tvoje su bile potok pod čijim žuborom zaspim Sišla si sporo sa mene Ljubila me još malo Nije mi palo na pamet Da će mi sigurno biti žao na kraju Spavali bismo mirno Ustajali bi rano To je sve što imam da dam Ostalo bi kod njega ostalo Na tebi je bilo da biraš Izabrala si lako Da bude najteže moguće Valjda si odrasla tako Razmišljam godinu dana I ništa mi nije jasno Robovi bičuju sebe A gazde nema odavno Sve više se plašiš mene I ništa ti nije pravo Ti ne razumeš ljubav Koja nije nož za vratom Niko ne spava mirno Moje srce ko staklo Propušta svetlost da prođe kroz njega I ostaje toplo i prazno