moji dani

moji dani jedne su boje: plavi, jer misli dok samo se roje u glavi, očajavam, hrabrosti nemam da javim da besane noći su tvoje. moji dani znaju biti bez cilja. bez mape, ne vredi ni hiljadu milja pod nogom, kad ne mogu da budem sa tobom, moji su dani prazni, bez cilja. moji su dani ubistveno tupi i kriju u rupi nebeskog svoda daleki oblak kojim ona hoda a ja je čekam na javu da stupi. moji dani nemaju jutra. uz malo pomoći duha u boci, od ponoći, noći dobijaju moći da juče bez jutra postane sutra. moji dani nemaju ritam; lako se da izgubiti takt a trčim, jer znam da sat ne čeka nikad; pa izgubim trku i izgubim dah. a kada se pustim, i osetim lak vetar što odnosi vreme kraj mene ja pustim da samo bez razloga skitam i moji dani opet dobiju ritam.