svakodnevno kopanje po mojoj utrobi

Ja sa osmehom prihvatam svakodnevno kopanje po mojoj utrobi hladne kandže tvoje neodlučnosti na plućima kamen nesigurnosti i na mozgu težina hiljadu budućnosti Ali noć je zamka usamljenosti i tvoje kandže ostaju i dok nisi tu Voleći te, ja ih osećam kao zagrljaj u jami koju teškom zemljom zatrpavam održavam sebe na aparatima svako veče legnem bušan i ponizno te molim bez vazduha ispod kreveta zakopan u rupi- vrati me u život ili me ubij.