kišni dani

kišni dani, sve bi samo da me uspava tvoje telo, krivo i sve je u krivinama i postoji nešto u krivici tvog tela što me izjeda što me privlači i odbija kišni dani ti u kišnoj jakni sva u crnim očima i te konture koje kiša preko jakne ocrtava ja osetim, svaku krivinu pogledom ispratim prstima ih predosetim priđi hodaj po kiši pokisni i dođi suva me ne zanimaš natopljena mislima težina tvoje jakne oslobađa lakoću tvojeg tela hoću da letiš za mene sitni sati ali više ništa nas ne razdvaja jer kad si u nečijim grudima tamo kiša više ne pada samo dobuje po rebrima sitna kiša poput poljupca kišni dani smanjuje se razmak između ogledala u očima konačno kroz prizmu kišnih kapi u drugima se prepoznajem i ja