Moje srce

Koliko god da puta sebi slomim srce Nikada neće postati tvrđe. Nikada neće postati manje Nikada neće postati tuđe. Postaće veće, da ima još više Da daje od sebe, da raste još brže Srce je mišić i mora da vežba Da voli i kada se plaši jer ne zna; Kad može da boli, jer jedino tada Može da postane veće od sada I ne smem da planiram, moram da pustim Srca da pričaju jedno sa drugim I postanu zajedno dvostruko jača I biram da ne dam strah da me koči Nepoverenje da preuzme volan. Ne znaju tuđe cinične oči Ono što znaju srce i stomak; Moram im dati dovoljno vere. Na kraju, ako je izbor baš dvojak - Sto puta ću radije i da me sjebeš Nego da sâm povređujem sebe. I zato, uz svu odgovornost, ja biram Da pustim srce da radi šta hoće I gledam kako je lepo i dobro Što toliko želi i toliko može I daje mi volje za nešto još bolje Puni druga srca i vraća se meni - Jedino slobodno ostaće moje. I pre nego što završim, jako Želim da primetim još nešto sitno: Prethodna strofa sama od sebe Pokazuje zašto se govori tako; Jer čitam i vidim ogromnu sličnost Između mog srca i tebe.