najviše volim ljude

Dugo vremena sam razmišljao Ako nas ljutnja štiti Ako nas strah brani Ako svaka emocija ima funkciju Šta je uloga tuge? Šta dobijaš kad ti se plače? Šta se tugom radi? Nije mi bilo jasno Nije ništa očigledno Ništa nemaš od toga Da ti je nešto tužno Da ti je nečega žao A onda, kada sam shvatio Setio sam se svake suze Formirala se ideja u meni I jurila sunce, listala, rasla Obuhvatila mi je celu unutrašnjost glave Kao glavna misao svakog dana Pa to ima savršenog smisla I vrlo je prosto, kad tako svedeš Ako si tužan oko nečeg Ako osetiš plimu iznutra Dolaze suze kad misliš o tome Najjednostavnije kaže Da ti je do toga stalo Da ti je bitno Da ti je žao Znači Da ti znači I sad ne mogu da sklonim To duboko značenje možda najčudnije Koje nema tako jasnu funkciju Ono mi kaže da vredi što živiš Da nije svejedno, da nije sve lako Da postoje ulozi, da radiš za nešto Zvuči jako apstraktno Ali je jako važno I tu sam odlučio, a već sam i znao Tu je krajnja borba protiv smrti Tu se lomi ko je životinja A ko čovek kojeg mogu da volim A najviše poštujem ljude Koji iskreno vole život kurvu Najviše cenim ljude Koji ponosno nose ta muda I biraju iznova i iznova Da lome srce da bude još jače I idu s tugom rame uz rame Baš zato što ne volim ljude tek tako Kad volim ljude, mnogo je važno Najviše volim ljude Koji se smeju dok plaču